Shuttle XS3510MA: ostvarenje snova
Davno, kada je 286 procesora živjelo svoj zlatni život, kupio sam zvučnu karticu za svoje prvo računalo. Nije bilo jeftino protiv činjenice da je mono, a nema ni priključak za igru, ali zvuk dolazi iz računala.
Nakon nekoliko godina a Šumovita dolina 486 multimedijskih (možete zamisliti koliko je to bila multimedija) uređaja vidio sam prvi film koji je na tim monitorima bio stvarno jako malen, ali Buzz Lightyear je tamo trčao. Pomislio sam u to doba, bilo bi dobro gledati filmove i igrati igrice na TV-u s povezanim računalom.
Na nesreću, morao sam pričekati prvi REAL multimedijski stroj, ali nikada nisam odustao od svog sna da izgradim računalo pored TV prijemnika. Kupio sam prvu grafičku karticu s podrškom za VIVO kad je Pentium 2 stekao nagradu. VIVO je kratka verzija video ulaza, video izlaza. Te bi kartice mogle slati i primati video znak.
Jedini problem bio je što imam novac za jedno računalo pa to ne može biti pravi HTPC. Naravno da ni ovaj pojam nije postojao. Upotrijebio sam dugački kabel za video izlaz. Televizor je bio u drugoj sobi pa se zvuk naprezao kako je mogao. Kupio sam Panasonic tuner čija je veličina bila poput VHS kasetofona. To nije bio problem i mogao sam gledati TV na monitoru i snimati programe. Ne bih smio reći da je bilo srdačnosti, ali bilo je i manje osobnog računala.
Ime igre je moj san koji se ostvario i dobio sam HTPC koji je sagrađen prema mojoj vlastitoj teoriji i koristio sam puno hardvera.
